Po zakonu radnik u Srbiji morao bi da ima najmanje 20 radnih dana odmora. U praksi mnogi ne prebace više od dve nedelje leti i još nedelju zimi. Zakon, uz dužinu, propisuje i pravila kako se on deli i u kojim rokovima troši.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj predlaže da, kada na red dođu izmene Zakona o radu, država relaksira ova pravila i zaposlenima omogući da sami određuju kada će i koliko na odmor ići. Sindikati, međutim, upozoravaju da bi radnici tada mogli još više da zavise od volje poslodavca.
Zakon predviđa da prvi deo odmora mora da traje najmanje deset radnih dana, koji treba da se iskoriste do kraja kalendarske godine. Stari odmor, s druge strane, mora da se "potroši" do 30. juna. NALED predlaže da se ukine obaveza da prvi deo mora da čine dve nedelje u kontinuitetu.
- Dosadašnja praksa je pokazala da veliki broj zaposlenih ne koristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od dve nedelje, nego u zavisnosti od njihovih potreba i potrebe posla - kaže Ivan Radak iz NALED-a. - To nekada bude i kraće od obaveznih 10 dana, najčešće pet dana, ali i manje. Zaposleni često žele drugačiji raspored odmora, a zbog postojećeg zakonskog okvira, poslodavci nisu u mogućnosti da im izađu u susret. To je nešto što i inspekcija zamera poslodavcima prilikom inspekcijskog nadzora. Namera zakonodavca prilikom uvođenja ove odredbe bila je da se radniku omogući duži odmor u kontinuitetu, ali baš zbog različitih potreba radnika i različite vrste posla trebalo bi im obezbediti veću mogućnost izbora. Mogu da ostanu dve nedelje u kontinuitetu, ali da ne mora to da bude prvi deo.
Ovo je jedna od preporuka "Sive knjige". Sindikati, međutim, nisu nimalo uvereni da bi zaposleni na kraju imali vajde od fleksibilnijih pravila.
- Mislimo da ne treba menjati sadašnje odredbe Zakona o radu vezane za godišnji odmor - smatra Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije. - Ideja godišnjeg odmora je da ljudi negde odu. To znači najmanje sedam dana. Uz koji dan za pripremu i odmor po povratku, to su najmanje dve nedelje. I sada imamo situaciju da poslodavci određuju radnicima period u kome treba da idu na odmor. Nož je u rukama poslodavca. Sa ovakvom idejom bi se godišnji odmor obesmislio. I kada bi se omogućilo trošenje i posle 30. juna, radnici ne bi stigli da troše aktuelni odmor. Potrebno je da imaju deset dana odmora u kontinuitetu.
Manje poresko opterećenje
NALED upravo razrađuje i način na koji način je moguće da se smanji poresko opterećenje najmanjih zarada.
- Među inicijativama za unapređenje položaja i standarda radnika, kao i njihovo administrativno rasterećenje je i preporuka za smanjenje fiskalnog opterećenja najnižih zarada, koje su u Srbiji visoko oporezovane u odnosu na druge zemlje i to poresko opterećenje doprinosi većem nivou rada na crno - navode u NALED-u.